PRILOZI I PISMA > BLOG 1.


10 Apr 2015

 


           BLOG IZ NIKŠIĆA - OD SADA NA NAŠEM PORTALU


                                     BLOG 1. -  KOMŠIJA


 
Sreo sam ga danas, nakon nekog vremena, dužeg vremena. Bio je to jedan moj komšija. Upoznali smo se kad sam se ja preselio u ovu ulicu. To je njegova ulica jer, ko zna od kad, on živi u njoj. U početku smo se svađali. Nijesmo se podnosili, vjerovatno da nije želio da prihvati pridošlicu. Razumijem ga. Galamili smo i "lajali" jedan na drugog svaki put kad se sretnemo u ulici. Ne samo u našoj ulici, nego i u obližnjim ulicama. Volio je da skita. Uličar je to bio jedan. Pogotovo smo imali konflikte u večernjim satima, kad sam se vraćao iz šetnje.

I jedne večeri, meni je bilo preko glave svakonoćno prepiranje i vikanje, da sam odlučio da fino "porazgovaram" sa njim. Nijesam znao kako da mu priđem. Znao sam od samog početka da je on džukac. Jedan veliki. Nervoza me uhvatila, kad sam odlučio da mu priđem. Nekakav čudan osjećaj je ovladao nada mnom. Ali u očima sam mu vidio da mogu da mu priđem. I kod njih, pasa je kao kod ljudi, u oči moraš da ih gledaš.

Prišao sam mu, bez galame. Pružio ruku i pomazio ga. Prihvatio je ruku pomirenja i zajedno odlučili da više ne budemo komšije koje su u svađi. Od tog momenta je nastalo naše prijateljstvo. Postali smo prave komšije. Vrlo često smo ujutro išli zajedno u trgovinu. I jednom me pratio kad  sam išao u poštu, da pošaljem pismo. To pismo je bilo... Nije ni bitno. Zbližili smo se toliko da smo postali najbolje komšije. Znao sam da izađem na moju kapiju, sjednem na trotoar i ručam sa njim. Dijelio sam hranu sa njim. Prethodna galama i naše "lajanje" pretvorili su se u dozivanje jedan drugog. Navikli smo se.

http://jackcentral.com/wordpress_2.8/wp-content/gallery/power-paws/webboy-and-dog10.jpg 

I nije ga bilo neko vrijeme. Ko zna đe je bio. Ko zna đe je to lutalo. Džukac. Falio mi je. A, možda sam i ja njemu, pa se zato vratio. Poželio sam mu dobar dan i pomazio ga. Nakon toliko vremena, promijenio se. Čini mi se da se malo uozbiljio. I jeste, jer... Postao je tata. Vidim sa vrha ulice, mali pas, koji mu baš liči trči put njega.

"Opaaa, postao si tata. Čestitam. Samo se nadam da znaš kako trebas sad da se ponašaš?" Odgovorio mi je, njegovim jezikom, lavežom. Odgovorio je tako sigurno, da predpostavljam da zna kako treba da se ponaša. Kučence je isti on. Zalajao je jos jednom, predpostavljam da mi je rekao da žuri da nahrani kučence, jer su nakon toga nastavili niz ulicu. Nijesam stigao da ga pitam da li mu je to sin ili ćerka. Nema veze, pitaću ga sljedeći put. Ostaće u ulici. Znam. Komšija mi je to, ne može on bez komšiluka.

http://dogmagz.com/wp-content/uploads/2015/04/small-dog.jpg 

Eto, to je moj dragi komšija. Razlikuje se od svih ostalih. Ima dušu. Sretoh ga opet, nakon nekog vremena. 
 

 
BLOG 2 
 

 ©  2005 - 2018 www.montenegro-canada.com  All rights reserved