Header Graphic
PRILOZI, PISMA I DISKUSIJE - IX > PISMO NAŠIM KADROVIMA


30 Apr 2006

  

 ĐE SU NAŠI KADROVI U KANADI

 


Crnogorski iseljenici i gosti u Ambasadi SCG u Otavi, na Petrovdan 12. Jula 2005., na proslavi Dana Državnosti Crne Gore
Cio prilog

 

Vladi Republike Crne Gore,

g. Perku Vukotiću, Ambasadoru Srbije i Crne Gore u Kanadi

Poštovani,

približava se dan kada ce crnogorski građani da se izjasne o svojoj sudbini. Svi mi u dijaspori, daleko od svoje grude, želimo da učestvujemo u tom događaju, sa željom da, nakon 80 godina, obnovimo Crnu  Goru..

U tim svim dešavanjima, ne mogu a da ne pomenem g. Perka Vukotića, koji je kao kadar Crne Gore imenovan za Ambasadora SCG u Otavi u Kanadi. Predstavnici naše dijaspore su se čuli i viđeli sa g. Vukotićem samo jednom i to 2005.godine. Tu ubrajam i moju malenkost. Od tada niti traga, niti glasa od g. Vukotića. 

Zovu mene ljudi iz cijele Kanade, traže informacije od mene o Crnoj Gori - o referendumu, pitaju me da li naš Ambasador je nešto organizovao, da li će pomoci Crnoj Gori u ovom trenutku. Ja njima svima odgovaram - moji dragi prijatelji, nijesam ja Ambasador, ne zovite mene, jer ja ne mogu da Vam dam sve informacije. Zovite Ambasadora.

Interesantno je da je g. Vukotić - crmogorski kadar. Znam da je g. Vukotić poznati stručnjak u fizici, a isto tako smatrao sam i da je politicči za Crnu Goru. Ali, g. Vukotić se ne sjeti, cijellih ovim mjeseci, za nas sudbonosne 2006. g., da kontaktira bar jednog člana našeg Društva iz Toronta. Uostalom, njegov doprinos prema crnogorskoj dijaspori u Kanadi se ne može ni pomenuti, jer ga nije ni bilo. Ostavimo po strani njegov propust prošle godine prilikom posjete Ministra Inostanih Poslova Crne Gore, g. Vlahovića, kada niko od nas nije ni znao da g. Vlahović drži predavanje u Torontu.(Tekst o tome.) Ođe je u pitanju propust prema mnogim ljudima koji žive i rade u Kanadi i pomažu Crnu Goru. Radi se o iskrenim ljudima koji vole svoju domovinu; tu govorim i o onima koji se grčevito bore za egzistenciju u Torontu, i koji donose u svojoj šaci stisnute novcanice kanadskih dolara i šalju u Crnu Goru, da bi ispunili neku svoju ljudsku obavezu.

Dobio sam danas jedno pismo iz Holandije o skupu naše dijaspore. I viđoh veliko ime osobe koja se nikad nije povila - gospodje Milice Pejanović - Đurišić, Ambasadora SCG u Briselu; viđoh i ime g. Željka Radulovica, našeg kadra u Ambasadi u Holandiji...Poštovana gospoda su se stavili na raspolaganju Crnoj Gori i svaka im čast.

Ja razumijem situaciju da naši kadrovi moraju da imaju obzira i prema zajednici koju predstavljaju, jer su oni Ambasadori te drzave, ali zar je to razlog da se Crna Gora potpuno ignoriše, zar je to razlog da se ignorišu ljudi koji su iz Crne Gore, i po porijeklu, i po osjećanju i po stremljenju?

Zar je normalno, da samo ja - koji nijesam crnogorski kadar, ili g; Rašović, ili g; Krnić, ili gospodin Aleksić -usmjeravamo ljude koji hoće organizovano da idu na referendum u Crnu Goru, i da ti ljudi nas zovu i traže informacije, i da mi moramo da se nađemo na pomoći tim ljudima, a da u svemu tome prstom ne mrdnu oni koji su plaćeni za to, kao što su naši kadrovi u Ambasadi u Otavi i u konzulatu SCG u Torontu ili Vankuveru.

Poštovani,

nemojte misliti da se sve ne zna i da ljudi ne prate kako se neko ponaša u Kanadi, đe se davnih godina, sve do 1918., štitio interes Crnogoraca. Naše interese su izgleda bolje štitili Kanađani, kao što je bio g. pukovnik Noel G.L. Marshal. koji je bio crnogorski konzul na 58. King St. E. u Torontu.

Vaš

Zoran V. Raičević
Toronto, Kanada


 

 ©  2005 - 2021 www.montenegro-canada.com  All rights reserved