Header Graphic
PRILOZI, PISMA I DISKUSIJE - VIII > Srbi i Crnogorci - II DIO


4 Sep 2007

 

PRENESENE DISKUSIJE: SRBI I CRNOGORCI - II DIO

 




Ova diskusija se vodi u novinama WWW.NOVINAR.DE gdje možete procitati sve diskusije u rubrici  Citaoci razgovaraju
 

 
 Napomena: Prenosimo samo neke diskusije sa orginalnog portala www.novinar.de


 

 
 

 

Pokumice Raicevicu,

ne sumnjam da je vaš deda imao crnogorski pasoš u kome je bilo upisano da je Crnogorac. Isti takav pasoš je imao i Vadika Rade (Petar Petrovic Njegos). Danas se ovi pasosi koristi kao najaci dokaz da Crnogorska nacija nije novo komponovana pojava na Balkanu, vec stara nacija. Medjutim kada pogledamo u pisanje Vladike Rada vidimo da se on veoma jasno opredeljuje da je po nacionalnosti Srbin i da od svojih saplemenika kao takvih ocekuje da rade na ujedinjavanju srpskih zemalja u jednu državu. Postojanje države Crne Gore niko ne negira, jer je to istorijska cinjenica, o cemu odlicno svedoce pasoši te države i to što su njeni gradjani bez obzira na nacionalnu pripadnost nosili zajednicko ime Crnogorci. Ovi pasoši sigurno nisu dokaz postojanja Crnogorske nacije. Postavlja se pitanje da li je u vreme kada se radi na stvaranju Ujedinjene Evrope, Velike Albanije I Ujedinjene države srpskih poturica (Bosnjaka), pametno razjedinjavati srpske zemlje po neo fasisticko / komunistickom receptu?

Kada je pokumica Djukanovic poceo da radi na odvajanju Crne Gore od Srbije, po nagovoru “dobrih Amerikanaca”, koji vole da je njihova država najaca i najveca na svetu, a sve ostale usitnjene do praha, imao je dve prepreke. Prva mu je bila da zabrani izlazak na referendum Crnogoracima Srbima, koji zive van Crne Gore, a imaju crnogorsko drzavljanstvo. Ovo mu je pošlo za rukom uz podrški Ujedinjene Evrope, koja ovakvu vrstu iskljucenja punopravnih gradjana jedne bivše Jugoslovenske republike u referendumima ocepljenja nikada ranije nije dozvolila. Druga velika prepreka pokumici Djukanovicu je bila kako da ubedi crnogorske poturice iz Južnog Sandžaka (Crna Gora) da nisu isa nacija sa poturricama iz Severnog Sandžaka (Srbija). Vidite pokumice Raicevicu postojala je velika mogucnost da poturice budu najveca prepreka ocepljenja Crne Gore od Srbije, pošto se verovalo da ce glasati protiv ocepljena. Medju poturicama postoji snazno ubedjenje da su onini svi poreklom srpske poturice i da kao takvi žele da ostanu da žive u istoj državi. Pokumica Djukanovic je uspeo da ih nagovori na podelu. Kojim obecanjima? To samo Djavo zna.

Trenutno na teritoriji bivše Jugoslavije zive tri novo komponovane nacije. Makednosnka, Crnogorska i Poturicka, ili ti Bošnjacka. Od ove tri nacije dve su najugroženije. Makedonska i Crnogorska, jer ih ugroazvaju Albanci koji prave veliku Albaniju. Želim vam srece pokumice Raicevicu kada pocne rasparcavanje Crne Gore, kroz nove referendume, koje ce vam napakovati “dobri” Amerikanci. Ja bih vas posavetovao da je Crnogorcima više dobra zeleo Vladika Rade od Cara Djordja Americkog.

Što se tice jezika. Na teritoriji bivše Jugoslavije jednim zajednickim jezikom je govorilo najmanje 75% stanovnika. Najstarije nezvanicno ime za ova jezik je Naški. Neki su pokušavali da ga zovu Jugoslovenski, mada je zvanicno ime jezika bilo Srpsko-Hrvatski. Ovaj jezik je u istoriji svetske lingvistike prvi put registrovan kao Srpski. Drugi put je registrovan kao Hrvatski iz odobrenje Srbije. Sada ovaj jezik na divlje zovu jos i Bošnjacki i Crnogorski. Pre nekoliko nedelja se desio sledeci incident u Evropskom parlamentu. Poslanik Slovenije je pozdravio svoje kolege goste iz Hrvatske na Hrvatskom jeziku. Ovo je naišlo na veliki otpor u Evropskom parlamentu. Britanski poslanik je rekao da se mora uvesti jedan naziv za zajednicki jezik bivših Zapadno Balkanskih zemalja, jer Evropa nema para da radi prevode na sve varijante ovoga jezika kada Zapadni Balkan u celini prisupi Evropskoj Uniji. On je predložio da se jezik u buduce zove Zapadno Evropski. Najverovatnije ce se jednoga dana o ovome odlucivati u Evropskom parlamentu i velika je šansa da ce se oni vratiti istoriji i kao ime zajednickog jezika uzeti ono pod kojim je prvi put registrovan, a to je Srpski.

Što se vas tice pokumice Raicevicu, vaše je pravo da se smatrate pripadnikom koje god nacije želite i da govorite kojim god jezikom želite, ali vaši argumenti za postojanje Crnogorske nacije su slabi i služe samo stvaranju podela na Balkanu i novih mini drzavica, od cega ce koristi imati samo strain zavojevaci. Kao što rece gospodin Bojic. Niko od bišsih Jugoslovena nije danas više slobodan nego što je bio za vreme bivše Jugoslavije, cak naprotiv. Interesano je da je nama Srbima Vladika Rade bliži srcu nego vama pokumicama i da mi Srbi bolje razumemo njegovu životnu filozofiju i njegov jezik od vas Crnogoraca.

Evo kako je govorio nama Srbima Vladika Rade:

“Jedna slamka medju vihorovi.
Sirak tužni bez idje ikoga.”

Pera Bora

3. septembar 2007. u 20:27

 

 

 

Poštovani,

žalosno je koliko je mržnje u Vašim pismima, u Vašim glavama. Žalim i samog sebe, jer se toliko trudim da barem pricam i pišem koristeci fakte, a ne napamet, i ne kafanski, kako to Vi cinite. Vama je nešto ” popilo mozak”. Ko je to, ja ne mogu otkriti. Ali, iskreno mi je žao što mnogi ne vide dalje od Lovcena ili Avale.

Uzalud je pricati onima koji nešto ne priznaju. Ne priznajete Crnogorce za naciju. Ja to znam, i na srecu, moje crnogorstvo ne zavisi od Vas. Ja cu se tako pisati i osjecati, pa makar svi Vi, i Srbi i oni koji su iz Crne Gore vodili rat protiv mene.

Meni, Vi koji se osjecate Srbima ne interesujete, niti se sa Vama bavim, niti bih Vam ikad ukazivao šta da radite. Ako Vi ne zelite da shvatite neke stvari, ja Vam necu biti ucitelj, niti savjetnik. Vi ste sami sebi vise nego dovoljni.

Ono malo naroda koji misli kao ja, mislice tako bez obzira sta Vi pisali, pa makar iz mrtvih podigli sve Petrovice ili Njemanjice i pustili ih da pricaju umjesto Vas.

Ponosno kazem ko sam, odakle sam, ko su mi preci i prapreci i sa tim uvjerenjima cu zivjeti. Ponosan sam i na to sto mi prci nijesu bili niti zelenasi, niti bjelasi, niti partizani, niti cetnici, niti komunisti, niti antikomunisti, vec obicni ljudi iz jednog krsevitog kraja, koji su zivjeli po bozjim i prirodnim zakonima. Ponosan sam na to, sto ni ja licno nijesam bio obojan partijski ili ideoloski, osim crnogorski, jer kako rece Crnogorski Velikan Milovan Djilas Djido, kojeg Vi pominjete, on izjavi i napisa u Podgorici 30. Oktobra 1945. godine i ovo: ” Vladavina kralja Nikole nije oborena zato jer je narod htio da bude oborena: radi demokratije za narod i ujedinjenje sa Srbijom na osnovu pune ravnopravnosti. To se dogodilo radi podjarmljivanja crnogorskog naroda, radi ostvarenja takozvane velikosrpske hegemonije, to jest - pljackaske i nasilnicke vladavine”.

Zoran V. Raicevic

3. septembar 2007. u 22:42

 

 

 

Postovani pokumice Raicevicu,

izvinjavam se zbog upotrebe progrešnog prezimena. Hvala vam što ste mi objasnili ko ste i šta ste kroz svoje negiranje i kralja Nikole i vladike Rada. Ni poturice ih nebi opisivale sa vecom mržnjom. Naravno da je moguce nastajanje novih nacija po novim osnovama. Nažalost putem kojim vi idete nestace Crna Gora i svi njeni SOKOLOVI u prahu mini nacija. Dok se drugi ujedinjuju i ukrupnjavaju vi idete u pogresnom smeru. Zar ne shatate da Evropa koja se ujedinjava nama Srbima nudi razjedinjenje i minimizaciju. Trenutno ste pobedili, ali ne demokratski, vecinom glasova, kao sto se tvrdi, vec manipulacijama i iskljucivanjem iz glasanja ljudi koji imaju razlicito misljenje od vas i pokumice Djukanovica.

Nema medju Srbima sumnje da je Crna Gora zemlja SOKOLOVA, ali vi i pokumica Djukanovic to sigurno niste, jer najvece Sokolove Crne gore negirate, jer misle drukcije nego Vi. Crnogorski Srpski Sokolovi su odbranili ponos Srpske države i odrzali slobodnu od Turaka jedinu Srpsku teritoriju na Balkanu, koja se zove Crna Gora. Zato su i dobili na cuvanje Svetinje Nemanjica, koje se cuvaju u manastiru na Cetinju. Vidim da vam istorija i tradicija nista ne znace. Vera vam je pogrešno, jer samo oni, koji veruju u veštice veruju u kletve. Posle takozvane pobede na referendumu vasi istomišlenici su marširali pod Mletackom zastavom, koja je bila crvena, verovatno od krvi proletera, sa nekim izbledelim lavom na njoj. To nije zastava pod kojom su ginuli ponosni Crnogorski sokolovi, odnosno vaši dedovi. To je zastava ponosnih na poniženje, koje su doživljavali pod Mletackom vlašcu i koji sa radošcu docekuju vlast neo nacista Novog Svetskog Poretka. Nedavno sam negde procitao da se ti ponosni samozvani “Sokolovi” nazivaju Montenegrinima, pa im je i jezik valjda Montenegrinski. Ono sto Crnoj Gori ne ucinise poturice ucinise pokumice.

Samo hrabro napred u nove pobede drugovi pokumice.

Pera Bora
 
4. septembar 2007. u 01:08
 
 

 

Poštovani,

nijesam ja izrod, jer da sam ne bih tako hrabro stajao i zastupao svoje stav. Ja se služim faktima, a ne mržnjom. Izrodi ili izdanici su obicno oni koji mrze, koji cute i koje rade tajno protiv svog. Ja to nijesam.

A što se tice vladike Rada, ili Petra II Petrovica Njegoša, ne znam kako Vi dicni Srbi, koji sve znate, ne napisaste nedje i ovo: NJEGOS NIKAD NIJE U SVOM ŽIVOTU NAPISAO RIJEC SVETI SAVA. Da li ovo Vama nešto govori. Ako je Sveti Sava Vama veliki, nije i nama, nije ni Njegošu. Valjda, taj veliki um Njegoš je cuo za njega, ali njegovo pero nije htjelo napisati ta slova.

A, što se tice Nemanjica, isti taj Njegoš je napisao o njima sljedece. To možeta naci u izdanju GOLUBICE 1843-44., gdje Petar II Petrovic Njegoš, inace posljednji Vladika na celu Crne Gore, kaže sljedece:

NO KRŠNA I SIROMAŠNA CRNA GORA NE HAJE NI ZA NEMANJE, NI ZA MURATE, NI ZA BONAPARTE; SVI ONI BIŠE, PA MINUŠE, A MAC SVOJ O CRNOGORCE DJEKOJI OPIPAŠE, PA NESTAŠE, A CRNA GORA OSTA DOVIJEKA I STRAŠNOGA SUDA, U SVOJOJ VOLJI I SLOBODI.

Znaci, Njegoš je Nemanjice smatrao neprijateljima Crne Gore.

To su rijeci velikog Njegoša. Ali, kako cete Vi biti zateceni, jer se ovim Vaša vizija o Srbima i Crnogoricima raspršuje, ja cu biti spokojan. Ipak, što budemo imali vise fakata, slika ce biti jasnija. I Vaša i moja.

Zoran V. Raicevic

4. septembar 2007. u 02:07

P.S. Pošto do sada nijeste znali za dokumenta koja se cuvaju u Americi, na ostrvu Elis, ja cu postaviti kopije istih, dje se vidi kako su se izjašnjavali putnici iz Crne Gore, kad im je postavljano pitanje, koje su nacionalnosti. Mnogi od njih nijesu imali pasoše, neki jesu, ali u svakom slucaju unošeno je i ime zemlje i nacionalnost. Na ovom ostrvu postoji evidencija o više hiljada Crnogoraca. Ovom prilikom donosimo imena par iseljenika iz Crne Gore iz 1906.g.

 
 


 
 

 

Nijesu svi Cnogorci ko Raicevic, NI DA BOG!

Vecina nas smo pravi SRBI. Glasove su dobili pljackom i uz pomoc starih zakletih srpskih neprijatelja SIPTARIJE, razija JUSUFA KALAMPERA u cijem selu se i dan dandanas nalazi pravoslavna crkva i ako su se svi poturcili i ostale komunjara.

GRANI SUNCE DO JADRANSKOG MORA ZASIJACE VAZDA SRBSKA CRNA GORA

Nikola Ševaljevic

4. septembar 2007. u 12:13
 
 

 

Poštovani g. Ševaljevicu,

upozoricu Vas da uz moje ime ne koristite rijeci Šiptar ili Jusuf Kalamper (kao asocijaciju na Muslimane), jer ja Vas ne vrijedjam, niti koristim te metode podmetanja, pa nemojte ni Vi mene.

Vi kao pravi Srbin, koji brani Srpstvo, trebali bi da svratite u kucu tih losih Crnogoraca pa da vidite da li Vasa prica o nama kao losim drzi vodu.

Mi Crnogorci smo sa Muslimanima i Albancima davno zavrsili sve ratove. Zavrsili smo ih na bojnom polju, viteski, onako kako dolikuje vojskama. Mi smo u toj borbi bili i junaci i ljudi, znaci preovladalo je - i cojstvo, a ne osveta. Da toga nije bilo ne bi se desilo da nakon teških poraza od strane Crnogoraca, Turska Imperija i njegov sultan pozove Crnogorce u Tursku 1883. godine i oda im najvece pocasti.

Na poziv Turskog Sultana u Tursku je 1883. godine otisla brojna delegacija sa Knjazom Nikolom I Petovicem Njegose. Na poznatoj fotografiji, koju sam ja jedini do sada objavio ( slika na dnu), a koja mi je stigla sa Cetinja, nalaze se: Knjaz Nikola, Knjaginja Milena, Knjaz Mirko, Vojvoda Gavro Vukovic, gospodjica Neikon-Svajcarskinja, komandir Milutin Vukotic i Mitar Martinovic, dr. Božidar Perazic, Piget Svajcarac- kao licni sekretar knjažev, Amza Beg Musovic- Ordonans oficir Dvorski, Fevzi Paša - turski poslanik pri crnogorskom dvoru, Mitar Bakic- ministar crnogorskog poslanstva u Carigradu i njegova žena, Ferid Paša veliki vezir, Tefik Paša-ministar inostranih poslova Otomanske inperije, Ethen Pasa, Sali Paša, Gazi Osman Paša i drugi turski dvorski visokodostojnici…

Prilikom te posjete, Turski sultan, cijenjeci svog nekadasnjeg protivnika i velikog vojskovodju, darivao je Knjaza sa Dvorcem Emergijan u Carigradu. I ne samo to, on je poklonio Crnogorcima i ergelu rasnih konja, ordenje i td.

To Vam dovoljno govori o tome da mi Crnogorci nemamo naslijedjene probleme proslosti. I nije onda nista cudno, sto nacionalne manjine, prije svega Albanci i Muslimani su glasali za Crnu Goru. Pa valjda, je normalnije da glasaju za, nego protiv.

Zamislite, dje bi danas bila Srbija, da su Albanci na primjer htjeli da ucestvuju uopste na izborima i glasaju za tu drzavu.

G. Sevaljevicu,

ja pricam otvoreno, jer se ne bojim proslosti. Ja nemam strah od Albanaca i Muslimana, jer smo mi ukrstali koplja vise puta, i svako je izvukao sto je mogao. Iz toga sukoba mi smo izgradjivali povjerenje i ljubav, zato meni ne smeta Jusuf, jer Jusufu ne smeta ni Crna Gora kao takva.

Zoran V. Raicevic

4. septembar 2007. u 18:37
 
 
 
 

 ©  2005 - 2021 www.montenegro-canada.com  All rights reserved