Header Graphic
PRILOZI, PISMA I DISKUSIJE - IV > WEB SITE SA GUVERNEROM - EKSKLUZIVNO


30 Nov 2010

 

 
 PRIČA O JORGE-U CAPITANICH-U  


    

Jorge Milton Capitanich Popovich ( na crnogorskom - Đorđije Milton Kapetinić ili Popović) - rođen 28. Novembra 1964. godine, u gradu Presidencia Roque Sáenz Peña, u provinciji Ćako; argentinski političar, bivši senator, bivši Šef kabineta Predśednika Repubike,  guverner provincije Ćako od 2007. godine do danas, jedan od lidera Stranke Prava, peronista po ubjeđenju -  vjerovatno ne bi došao na stranice ovog web portala da njegovi pojava, harizma i korijeni nijesu skrenuli naši pažnju. Potomak je crnogorskih iseljenika koji su došli oko 1917. godine iz crnogorskog mjesta Velimlje u argentinsku provinciju Ćako. Otac mu je Danilo, a đed Đuro. Među prvih sedam osnivača crnogorske kolonije bio je i predvodnik porodice koja se kolektivno iselila iz sela Podljut, kod Velimlja -Marko Kapetinić. Osim Marka, od porodice Kapetinić u Ćaku su živjeli i Petar, Đorđije, Đuro, Jovan, Antonije, Manojlo, Maksim, Anastasio. Nakon kolektivnog odlaska iz sela Podljut, kraj Velimlja, ova porodica ima više varijacija prezimena  i pojavljuju se i prezimena Kapetanić ili Kapitanić.



Potomak Kapetanića - Jorge - skoro stotinu godina kasnije, prolazeći napuštenim, prije svega pamučnim, poljima i farmama kolonije svojih predaka, La Montenegrinom, na jednom veoma pośećenom mitingu 2006. godine je rekao: " Došao sam ođe da obiđem moju zemlju, đe me vuče nostalgija, đe sam proveo najranije godine svog života. Došao sam da pomognem". Pred oko deset hiljada ljudi rekao je da će koloniji svojih predaka La Montenegrini pomoći, kao guverner, da izađe iz krize, da im otpiše dugove prema bankama i da pomogne da ova regija živi bolje.



Poljima Ćaka nekad se davno recitovala pjesma koju napisa Petar Novaković, najstariji doseljenik iz Crne Gore, a na španski je prevede Dr. Migel Kapetinić, jedan od potomaka osnivača kolonije i predak današnjeg Guvernera. U toj pjesmi se govori o prvim akcijama novoosnovane kolonije i prikupljanja pomoći za izgradnju prvog doma "Durmitor", koji je podignut 1930. godine.


Da mi školsku podignemo zgradu!
A sad braćo, tu čekanja nema,
Nego svaki neka prilog sprema
Ko što može dobrovoljno dati,
Brže će se škola sazidati!

Reče pile od jata Orlića,
Rodom Mitar od Mićunovića
Takvu riječ reče u družini
Ја
ću dati ovoj zadužbini,
Petsto rala zemlje dajem dara
I
trideset hiljada dinara!
Onda reče Kapetinić Marko

U družini nek me čuj'e svako!
Ija dajem trideset hiljada,
jer je njoj tuj velika nada!
Tuj se staše, te se izbrojiše,
I novčanu svotu pozajmiše,
Svakoga ću kazat po imenu,
Koji prvi bjehu u plemenu,
Te dadoše po trideset hiljada
Bez odlaga i daljijeh vada,
Prvo bješe Kapetinić Petre,
Koji znade da dadne pokrete,
Njemu pamet carevati može,
Jer navodi braću da se slože!
Još dva brata priložiše pare
Milovići Mitar i Lazare,
Od jednoga i oca i majke,
Što ih pleme broji u prvake!
Još sa njima Petar Miloviću,
Kavaljer je zaboravit neću,
I
on daje istu sumu novca;
To je prava slika Cmogorca!

Još sa njima Dušan od Svorcana;
Iz Crkvica iz više Banjana,
Kad to čuo Petrović Nikola,
Sivi soko iz našega kola,
I оп daje i polaže novce,
Jer ka braću ljubi Crnogorce!
Sobom uze Vukića Todora,
I on zajam dava bez govora.
Svi su ovi dobri imanje
Da vam rečem druge klase stanje!
Kosanović to je soko sivi,
Pa i ako s drugom klasom živi,
Momak rođen od Nikšića grada
I on dava dvadeset hiljada,
Pa za dalje da Vam rečem sada,
Treća klasa što je obećala,
I priloga u družinu dala,
Iako su siromašnog stanja,
Ali žele glas počitovanja,
Jer su Ijudi pošteni iz duše
I ne žele da društvo poruše.

 


Prvo su ti tri brata rodena,
Sva tri brata jednoga imena,
Da vam ime pokažemo svima
Mašan Akin i Monojle s njima,
Tri su brata jedna kuća sama,
Svaki dava izravnjeno s
nаmа,
No petnaest hiljada prilažu
Za napredak i glave polažu
Još polaže istu svotu s njima,

Paskval Božo, od polja Cetinja,
Bistar čovjek za napredak brve,
U društvo je vaz među prve
Sad da vidiš Gojkova Milana, Kovačević,
od Grahova ravna!

Društvene su stvari njemu svete,
I
on društvu leti u susrete;
On je čovjek od prirode stara
Za napredak
štedi dinare!
Već iz svoje siromašne kase,
U prvinu stade treće klase,
Još da vidiš Milović Akima;
I on hitro poletio s njima,
Te budućnost svoju potpomaže,
I petnaest hijada prilaže!
Pa da vidiš Buratović Anta,
To je Sloven od braće Hrvata,
I
on s nama školu potpomaže,
Za potrebu još će dati kaže!

Sva družina na skupu su bila,
Dok eve ti Jevrosimić Mila;
To je Srbin, od Vrgina Mosta,
Od družine niđe
пе izosta!
I on dava i polaže novce,
I on braću Ijubi, Cmogorce!
Još tuj dođe Tanasiću Milo,

I on društvu ulazi pod krilo,
Bratsku želju hoće da iskaže,
I on dava i novce polaže,

Al da vidiš do dva Brajovića
Od plemena od Bjelopavlića,
Jedno Mila a drugo Nikolu
Đe sa društvom potpomažu školu,
I sa njima Kosanović Joša,
U prve je u družinu doša
I s njim momče Stevović Vidače
Od poštenja niđe ne izmače!
Sa njima je Mijanović Lazo,
Drug je dobar, svako mi je kazo,
I sa njima Damjanović Đole
I on s društvom potpomaže škole,
Pa da vidiš Perović Andrije,
Ni оn društvo neće da odbije,
Već on bratsku potpomaže školu,
Al svakoga pjevati ne mogu!
Sad da vidiš Mićunović Draga,
То јe bratsko i krilo i snaga!


 




Crnogorci su podigli i spomenik u znak śećanja ne osnivače kolonije La Montenegrina. Na spomen ploči su imena sedmorice najzaslužnijih: Kapetinić Marko, Kapetinić Petar, Kosanović Lazar, Mićunović Mitar, Milović Mitar, Milović Petar i Švorcan Danijel. Nikad u istoriji, niti jedan zvaničnik Crne Gore, državni predstavnik ili činovnik, nije obišao ovo spomen mjesto... Učinjeli su to samo - oni koji su ośetili značaj i vrijednost ovog udaljenog dijela crnogorske dijaspore koja je platila cijenu raznih oblika asimilacija, kada matica ne može ili neće da pomogne.



Dugo godina je Jorge Capitanich bio senator u Parlamentu Argentine, a od 2007. i Guverner provincije Ćako, ali je malo ko od zvaničnika Crne Gore i Ministarstva Vanjskih Poslova uvidio da taj čovjek može biti i te kako važna spona između dvije države, a posebno između matice i crnogorske kolonije, koja je simbolično i duhovno dragulj naše dijapore na planeti. Odmah nakon referenduma, u urama kad je vladala još euforija obnove države, nevladina delegacija je pośetila Ćako i srela se sa tada senatorom Jorge-om Capitanich-em, Avgusta 2007. godine.

To je bio pokušaj da se familija Capitanich opet približi Crnoj Gori, imajuću u vidu njeni značaj od početka formiranja kolonije La Montenegrina, doma "Durmitor", Crkve "Sveti Nikola"... S obzirom da je Crna Gora nestala 1918. godine, od toga vremena pa sve do 2007. godine bili su prekinuti svi kontakti između Crne Gore i Crnogoraca u Argentini.



Kada je šira crnogorska javnost saznala nešto više o poznatim potomcima Crnogoraca Argentine, očekivala se državna mudrost i preduzimljivost. Umjeto toga, nastao je muk. Umjesto Crnogoraca, odaje Guvernera Capitanicha, obilaze Srbi i Hrvati, svojatajući njegovo porijeklo, koristeći taj momenat za svoje političko - ekonomsko - kulturne projekte.

Crna Gora nastavlja da ćuti. Niđe nijednog mudrog poteza prema Crnogrocima u Argentini. Mnoge bivše jugoslovenske republike otvaraju svoja diplomatsko-konzularna predstavništa, a Crna Gora ne imenuje čak ni (simbolično) - počasnog konzula. Ne pomaže ni inicijativa Crnogoraca iz Argentine, koji predlažu za počasne konzule dva kandidata - Daga Mićunovića, aktivistu Društva "Kralj Nikola Prvi" i Daru Nikčević - čuvara Crkve Svetog Nikole.

   

 

 


________________________

Reagovanja na tekst web portala o guverneru argentinske provincije Ćako, Jorge-u Capitanich-u

 



Odmah po objavljivanju teksta o guverneru argentinske provincije Ćako, g. Jorge-u Capitanich-u, web portal je dobio više pisama i telefonskih poziva. Interesantno je da su mnogi crnogorski mediji, nakon pročitane najave na našem web portalu, zamalo objavili vijest da je ovih dana guverner Capitanich izabran na tu funkciju. Nakon što su nas kontaktirali i dobili informaciju da se to desilo 2007. godine, a ne ovih dana, mnogi "informisani novinari" su ostali nijemi, pokazujući tako novinarsku upućenost.

Takođe,  prenosimo i jedno pismo
u cjelini. 

 


EL GOBERNADOR  DE  ORIGENES  SERBIOS,
 
Taj naslov je osvanuo u većini dnevnih listova Argentine poslije susreta GUVERNERA PROVINCIJE CHACO  g. JORGA CAPITANICH-a sa zamjenikom Ministra IP Srbije g. Mirkom Stefanovićem i ambasadorkom Srbije u Argentini gđom Gordanom Vidović  u Buenos Airesu.

Izjavljujuć
i kako ima njihove korijene i da može biti uspješan posrednik za uspješne političke, komercialne i kulturne odnose između Srbije i Argentine.

To bi izgledalo sve normalno da nije jedan nas dopisnik poslao informaciju po svim sajtovima dijaspore i sredstvima informisanja Crne Gore da je CRNOGORAC JORGE CAPITANICH postao GUVERNER PROVINCIJE CHACO U ARGENTINI i postao prvi Guverner u Argentini crnogorskog porijekla. Dopisnik je želio da se najvjerovatnije vidi i njegova slika u društvu sa Guvernerom.

Dopisniku je bilo poznato da je rođaka pomenutog Guvernera zapuštila CRNOGORSKU NACIONALNOST da bi preuzela Srbijansku i mjesto KONZULKE u Argentini.

Familije KAPITANIC su se u početku 20-tog vijeka iz VILUSA u Crnoj Gori preselile u Argentinu. Svako ima pravo da se OPREDJELJUJE kako želi, ali imamo obavezu da se poznajemo i informisemo javnost ISTINITO.

Treba napomenuti da je GUVERNER CAPITANICH, bez obzira na svoje srbijansko porijeklo (kako se ON izjasnio) vrlo uspješan ekonomista i političar Argentine i kao mlad čovjek obavljao najviše državne funkcije Argentine, izuzev Predsjednika Države. Najvjerovatnije iz svega ovoga bi mogli imati jednu pouku da Crna Gora malo bolje poznaje svoju DIJASPORU.


Dušan Madžarević
 
 


ODGOVOR WEB PORTALA NA OVO PISMO

Poštovani gospodine Madžareviću,

pošto ste uputili pismo na našu adresu, a povodom objavljivanja teksta o Guverneru argentinske provincije Ćako, g. Capitanich-u, iznoseći određene konstatacije, naš web portal želi da objavi određena pojašnjenja zbog istine.

U Vašem tekstu ste spomenuli susret g. Capitanich-a i predstavnika Ministarstva Vanjskih Poslova Srbije i Ambasade Srbije u Buenos Aires-u i naknadnu vijest u mnogim novinama ( nijeste nam naveli kojim), đe je naslov bio EL GOBERNADOR  DE  ORIGENES  SERBIOS, što je u prijevodu na crnogorski - GUVERNER SRPSKOG PORIJEKLA.

Naš web site neće ulaziti u traganje za časopisima u Argentini koji su objavili ovakav naslov, a takođe nije zainteresovan da ocjenjuje uređivačku politiku tih listova, nego će, prenijeti zvanično saopštenje koje je izdato iz Kabineta Guvernera Capitanicha, a povodom ovog susreta koji je inače održan 25. Maja 2010. godine. 

 


CAPITANICH SE REUNIÓ CON AUTORIDADES DE LA REPÚBLICA DE SERBIA

EL ENCUENTRO PROTOCOLAR REALIZADO HOY EN LA EMBAJADA DEL PAÍS BALCÁNICO EN BUENOS AIRES TUVO POR OBJETIVO AFIANZAR LAS RELACIONES BILATERALES Y ESTABLECER UNA DINÁMICA DE TRABAJO CONJUNTA EN MATERIA COMERCIAL, CULTURAL Y POLÍTICA.

 El gobernador Jorge Capitanich se reunió hoy con el vicecanciller de la República de Serbia Mirko Stefanovic y la embajadora del país balcánico Gordana Vidovic con motivo de establecer una acción de trabajo y acciones conjuntas entre ambos estados.

“Dado mi origen, consideran que puedo ser un interlocutor válido para estrechar los vínculos comerciales así como las relaciones culturales y políticas”, afirmó el mandatario chaqueño al término del encuentro, y observó que: “Serbia es país muy importante para el equilibrio político regional en la región balcánica y a su vez, es una puerta de ingreso a múltiples mercados en el área”.

Capitanich esbozó la dura situación económica que vive el país europeo, con aristas similares a las que Argentina atravesó durante su crisis a finales de la década de los 90 y principios del año 2000 y en ese sentido postuló las políticas contracíclicas que aplicó Argentina como una experiencia ejemplar para esa región europea.

Finalmente, el gobernador señaló que “como provincia, contamos con un mapa de cuarenta lenguas, desde los pueblos originarios hasta inmigrantes de distintas nacionalidades, y nos destacamos por fortalecer esta identidad cultural, es esa diversidad y heterogeneidad en nuestros componentes culturales e idiomáticos lo que también nos posibilita ser un ámbito de atracción para fortalecer las comunicaciones entre los pueblos”.


KAPITANIĆ SE SASTAO SA PREDSTAVNICIMA REPUBLIKE SRBIJE

PRILIKOM PROTOKOLARNOG SASTANKA KOJI JE DANAS ODRŽAN U AMBASADI BALKANSE ZEMLJE U BUENOS AIRESU DOGOVORENO JE JAČANJE BILATERALNIH ODNOSA I DINAMIKA U USPOSTAVLJANJU BOLJIH EKONOMSKIH, POLITIČKIH I KULTURNIH VEZA 


Guverner Jorge Capitanich sastao se danas sa zamjenikom Ministra vanjskih poslova Republike Srbije Mirkom Stefanovića i Ambasadorom balkanske zemlje Gordanom Vidović sa ciljem uspostavljanja boljih odnosa između dvije države.

"Imajući u vidu moje porijeklo, mogu se smatrati važnim sagovornikom za bolje trgovinske veze i kulturne i političke odnose" - rekao je tokom sastanka i primijetio da je "Srbija veoma važna zemlja za regionalnu političku ravnotežu u regionu Balkana i sa svoje strane je prolaz za ostala tržišta u toj regiji".

Capitanich je govorio o teškoj ekonomskoj klimi u evropskim zemljama, koja je na koncu slična onoj krizi koja je zadesila Argentinu krajem 90-ih i početkom 2000, i  to iskustvo iz Argentine može biti od pomoći za evropski region.

Na kraju, Guverner je pomenuo da "kao provincija, imamo četrdeset jezika, od domorodačkih do naroda imigranata,  različitih nacionalnosti, i radimo na jačanju kulturnog identiteta, i u stvari raznovrsnost i heterogenost u našem jeziku i kulturne komponente nam mogu biti od pomoći da jačamo saradnju među narodima. "


Kao što se da viđeti u pomenutom jedinom, relevantnom (zvaničnom) tekstu, g. Capitanich nije sebe prestavio kao Srbijanca ili Srbina porijeklom, pa čak i da su postojale slobodne novinarske interpretacije njegovog govora, kao takve  u ovom slučaju su potpuno irelevantne, kao što su nevažni i mnogi natpisi o hrvatskom porijeklu Guvernera, a koji se mogu naći na mnogim stranicama.

Dio teksta o "dopisniku", kao i o "rođaci Guvernera" koje pominjete u svom tekstu, mi ne bismo željeli da komentarišemo, jer to nije tema našeg priloga o Jorge-u Capitanich-u

S poštovanjem

WEB PORTAL MONTENEGRO-CANADA.COM

 
 

P.S. Neposredno nakon objavljivanja ovog teksta, Vlada Crne Gore je učinjela neke pozitivne korake i promijenila politiku prema crnogorskoj dijaspori i Argentini. Prvo je imenovan počasni konzul, g. Drago Mićunović, a potom je Ministar Inostranih Poslova Crne Gore, g. Milan Roćen posjetio našu koloniju, što je i prva posjeta nekog visokog crnogorskog zvaničnika.

 


 


 

 ©  2005 - 2021 www.montenegro-canada.com  All rights reserved