Header Graphic
PRILOZI, PISMA I DISKUSIJE - IV > IZGRADNJA BRANE - ZA I PROTIV


13 Dec 2010

 

 
 Потоп величанствене земље Мораче  

 
Пишe: Комнен Бећировић

Већ годинама црногорски моћници, оглушујући се о глас јавности, једнако призивају, заговарају, планирају, разрађују и тендеришу потоп величанствене земље Мораче, праве еколошке оазе у Европи, и очајницки траже инвеститора превасходно с друге стране Јадрана да то изведе по цијену од око милијарду еура! А ево, гдје крајем новембра, почетком децембра, Црну Гору неочекивано задеси потоп који дође с неба, ојадивши знатан број њених житеља!



Јасно је да су, не дај Боже, већ биле подигнуте бране на Морачи са вјештачким језерима из њих, да би данас, не неколико хиљада, већ око триста хиљада становника колико их живи у Подгорици са околином, што знаци пола Црне Горе, било суочено са далеко већим невољама него онима које су задесиле црногорске градове и села погођене поплавама. Јер, као што су се морале под хитно испуштати хиљаде кубика воде из препуних акумулација на Дриму на албанској страни, како не би дошло до преливања огромног језера Фјерза или пролома брана, то би се исто морало радити са акумулацијама на Морачи те би дошло до неслућеног повећања водостаја саме Мораче кроз Подгорицу коју би стога, у најмању руку, задесила судбина ових дана поплављеног Скадра. Истовремено би драстично порастао водостај Скадарског језера, што би загрозило да се сав околни равницарски простор, укључујући и онај на коме лежи главни град Црне Горе, претвори у море. А да би језера на Морачи била испуњена и препуњена земљом, дрвљем и камењем помамне Мораче и њених притока, више је него сигурно узимљући у обзир у геологији познату ерозивност морачких стрмни.



Голему опасност од формирања језера у доњоморачкој котлини представља клизиште наспрам манастира Мораче на простору Ђуђевине и Бара, највеће у Динаридима, које би се, подкопавано водама у његовој основи, морало, прије или касније, покренути и испунити језеро до катаклизмичких размјера, прогутавши у свијету знамениту лавру на Морачи. Но и без тога, сигурно је да би, протеклих потопских дана, језеро планирано на само два метра испод терасе на којој почива манастир, толико нарасло да би ушло у порту и у само манастирско здање. Другу велику опсност представља редовно урушавање кречњачких порозних Платија, о чему свједочи, између бројних одрона, сурвавање огромне количине камења на магистрални пут, прије неку годину, на мјесту Андријево на коме је управо планирана џиновска брана висине 150 метара.



На све ово, као и на трусни карактер цијелог подручја, указивали су у вријеме прве полемике о Морачи крајем 80-их, наши врсни стручњаци, као геолог-географ Владислав Влаховић, геолог Бранислав Ћирић, географ Зарија Бешић, инжењер пројектант Бранко Кујовић, па су били одлучни противници стварања вјештачких језера на Морачи, проричући им вијек од свега три-четири деценије. Наравно да садашња власт, то престасало чедо ондашње тоталитарне власти, нема слуха за таква мјеродавна мишљења која се и сада увелико чују, него плаћа капом и шаком консултанте по свијету како би јој рекли само оно што она жели да чује. На пример да је вијек тих језера цијело стољеће, па их са системом планираних електрана влада може лако дати на концесију односно у најам Италијанима на читавих 66 година!



За надати се да ће поплаве, уза све штете које су проузроковале и сво зло које су нанијеле, макар учинити да власт изађе из своје потопитељске логике, у првом реду коловође потопа, министри економије и екологије, Бранко Вујовић и Бранимир Гвозденовић који утолико више заговарају потоп уколико је више аргумената против њега! И наравно сам премијер Мило Ђукановић који је својим драматичним повратком из Колашина, увече 1. децембра, кроз провреле Платије свакако схватио њихову ћуд, као и да се на основу идеолошко-политичких критерујума или обичне самовоље, не може владати природним феноменима и стихијама, као што се, нажалост, тако може владати људима. Осим, ако га тешки пролазак са својом свитом низ кањон Мораче под водопадима, јос више не утврди у накани да овај не заслужује боље но да се потопи, донекле као што се персијски цар Ксеркс љутио на море те наређивао да се оно ишиба у Хелеспонту, садашњим Дарданелима, након претрпљеног пораза од стране Грка код Саламине 480 прије Христа. Премијер би, напротив, требало да буде поносан на такву природу своје земље, умјесто што је стедро (раз)даје на милост и немилост свјетским неманима! Вриједи подсјетити да је ту идеју, коју сад неки преузимљу, о кажњавању Платија због ризичне вожње и удеса у њима, први лансирао почетком 90-их баш премијеров братственик Војин Ђукановић, тадашњи министар економије те, као и овај садашњи, заклети приврженик потопа Мораче.



Очито је да се, након ових катастрофалних поплава, мора приступити од стране власти друкчијем сагледавању питања Мораче. Но, поред Мораче, намеће се преиспитивање цијеле електро-енергетске стратегије зацртане од стране владе по којој би требало да се на црногорским водотоцима направи близу педесет електрана са исто толико или више вјештачких језера, изузев ако се није упрло да се, упоредо са мијењањем историје и психе народа, његовог језика и писма, промијени и географија те да мала планинска земља каква је Црна Гора, постане језерска земља односно једна велика хидроелектрана за снадбијевање струјом прекоморског сусједа. У неку руку закасњели мираз краљице Јелене, 114 година након њене удаје, и 58 година након њене смрти!



Међутим, у тмурном свјетлу садашњег свецрногорског потопа, најосновнија мудрост би захтијевала да премијер Ђукановиц упозна свога колегу Берлусконија да су непредвиђено ушле у игру више силе и пореметиле њихов споразум о Монтенегру као енергетском балканском чвору и подводном каблу Тиват-Пескара, те да се он мора подврћи корјенитој измјени, посебно његова одредница о Морачи на којој, изгледа, споразум почива. Премијер би морао бити вођен цувеном Аристотеловом ријечју, мало измијењеном за ову прилику: амицус Силвио сед магис амицус Монтенегро. Што ће рећи: драг ми је Силвио, али ми је дража Црна Гора. Само му преостаје да то докаже коначним одустајањем од погубног и економски неисплативог пројекта електрана на Морачи и замјеном овога са низом алтернативних рјешења.



Осим тога, укидање смртне пресуде Морачи, представљало би непроцјењиву добит за Црну Гору будући да би једно њено добро, морачко-ровачко поднебље са својом величантвеном очуваном природом, са својим обиљем шума и вода, разноврсношћу рељефних облика, сплетом кањона, јединственим ендемским биљем и археолошким налазиштима у њима, са својом епском прослошћу и у свијету чувеном средњовјековном лавром – било уврштено међу највећа добра човјечантва у окриљу Унеска чија су врата већ двадесет година Морачи отворена.



Стога би свако даље истрајавање власти у чудовишном пројекту којим се спрема црна судбина, као што су поплаве на то озбиљно опоменуле, како горњој тако и доњој земљи, било би истрајавање у голом инату, у изврнутој психи по којој се мора спровести све оно што држава макар и наопако зацрта, у задовољавању нечијих захтјева и подмиривању нечијих гријехова, дакле у истрајавање у заблуди, у безакоњу и безумљу. Пошаст потопа која је снашла Црну Гору, а која би је снашла далеко више да је већ било дошло до потопања долине Мораче, заиста је прилика да се по том питању властодржачи озбиљно замисле. При томе треба имати у виду да ће разузданост елемената бити све жешћа и учесталија као одговор на грешну и прегрешну разузданост људи на планети им земљи.

 

 

 ©  2005 - 2021 www.montenegro-canada.com  All rights reserved